СВЕШТЕНИ МАНАСТИР ВАРЛААМ

На једној од највиших и најстрмијих метеорских литица, на висини од 551 м. уздиже се манастир Варлаам.

Манастир своје име дугује првом настојатељу литице, савременику преподобног Атанасија Метеорите, преподобном пустињаку Варлаами, који се ту подвизавао средином 14. века.

Ктитори и устројитељи општежића у манастиру су преподобна браћа из Јанене, Теофан (†1544) и Нектарије (†1550) из угледне породице Апсарада. Ове Христове атлете су током 1517/18. године поставиле борилиште на неприступној стени Варлаама. Два светитеља су са много труда, заједно са њиховим искушеницима, блаженим Бенедиктом и Пахомијем, обновили мали храм Света Три Јерарха, у чији помен беше посветио своју испосницу стари подвижник Варлаам.

Године 1544. је довршена изградња величанственог и импозантног храма Свих Светих који припада светогорском стилу. Иконостас у дуборезу, позлаћен и стилизован, има изузетне Господње иконе и завршава се у горњем делу чудесним Распећем.

Дивне фреске свештеног олтара и храма су настале 1548. од стране Тебанског многонадахнутог хагиографа Франка Кателана, представника такозване „Севернозападне школе“, док је порта живописана око 1566. године од стране, такође Тебанске рођене браће, свештеника Георгија и Франка Кондарија.

Године 1627. за време игумана Кирила и његовог брата Сергија, обновљен је стари параклис Света Три Јерарха, док је десет година касније (1637) живописан примерним  фрескама значајног хагиографа, свештеника Јована са Стагона.

У манастиру је сачуван и скоро обновљен стари пирг са дизалицом на североисточном крају стене, а саграђен је 1535/6.

На северној страни грађевинског комплекса постоји подрум са огромним храстовим буретом, запремине тринаест хиљада литара.

На југоисточном делу стене, са становишта архитектуре, занимљива је стара сачувана болница-старачки дом манастира. Оближња црквица Светих Бесребреника изграђена је за потребе болесних монаха (крај 16. века). Недавно је ова капела обновљена и фрескописана (2005). Чудесно је реконструисана и стара трпезарија,  живописана руком Лазара Пехливанидиса (2010) , док је и цело крило са келијама подвргнуто битној реконструкцији.

Од осталих грађевина манастира вредно је посетити, на југоисточној страни, нову ризницу изграђену од камена, у којој су изложене веома вредне драгоцености из византијског и поствизантијског периода.

У манастиру Варлаам је отприлике пола века деловала радионица златовезачке технике (друга половина 16. – прва половина 17. века) са главним златовесцем и првим учитељем, монахом Арсенијем (1583-1620). Чувена, прелепа плаштаница извезена у злату која је изложена у ризници манастира, дело је Варлаамског златовесца Романа (1609). Такође, у Варлаамском општежићу је функционисала и писарска радионица, у којој су се са пажњом преписивале важне црквене књиге, али и текстови Отаца за теолошко образовање монаха. Рукописни кодекси манастира Варлаам достижу број 298. Велики број ових рукописа је изванредно украшено мајсторским украсима у боји, са упечатљивим почетним словима, лепим вињетама, те украшавају нову ризницу- Музеј.

 Летње време: 9:00-16:00 Осим Петка кад je затворен  Зимско време: 9:00-15:00 Осим Четвртка i Петка кад je затворен

 +30 24320-22277

Regardez sur la carte