Природно Окружење – Геологија

Свети Метеори сачињавају један неовоземаљски, каменит предео са више од хиљаду стена на западном делу Tесалијског тла, између планинских масива Пинда и Андихасије. Ниједан човечији опис и ниједна фотограгфија не могу дочарати њихову импозантну лепоту.

Огромне стене, високе и целовите, са око четири стотине и више метара висине, рекао би човек, као да су посебно створене од Бога за оне најхрабрије подвижнике који би у свом надземаљском спокојству тражили јединствено погодан крај за потпуно посвећење.

„Метеорски пејзаж и подвижнички живот су две ствари које су веома сличне. Молитви, оној дубокој, потпуној молитви, потребно је нешто попут Метеора. Нешто грубо и величансвено. Потребни су голи камен и небо. Много неба!“ (Атанасије Курос)

Метеори. Име „Mетеор“ (гр. Μετέωρο) је у почетку надахнуо ктитор свештеног манастира Преображења Господњег, свети Атанасије Метеорит (1343/4),  „Широком Камену“ на који се први пут попео. Ово је затим постао општи назив за стене, будући да реч „метеоричан“ (гр. μετέωρος) буквално значи висок, лебдећи, ваздушни простор. У житију Светог Атанасија сусрећемо такође и термин „каменград“ (гр. λιθόπολις).

На овим богом-сазданим стенама саграђено је мноштво испосница и манастира, који, после Свете Горе,  сачињавају други монашки центар Грчке.

ГЕОЛОШКА СТРУКТУРА СТЕНА. За настанак метеорских стена, у складу са највероватнијом теоријом, заслужна је делтогена купа, односно једна маса речног камења, песка и блата из реке која се пре 25 милиона година уливала у праисторијско Тесалијско море, у области данашње Каламбаке. Када је, касније, водена маса нашла пут према Егејском мору раздвајањем планинских масива Олимпа и Оса, ова наталожена делтогена купа под ерозивним утицајем земљотреса, ветрова и јаких падавина распала се на брегове и пећинске стене различитих облика.