СВЕШТЕНИ МАНАСТИР ВЕЛИКИ МЕТЕОР
На западној страни Светих Метеора, на највишој и најпространијој стени, саграђен је познати манастир Велики Метеор, посвећен Преображењу Господњем. „Широки Камен“ (Πλατύλιθος) је највећа стена у односу на остале по површини и има висину од 613 метара. Пењање на ову стену као и сама градња манастира заиста су претстављали праву борбу.
У центру манастирског комплекса ког данас посматрамо доминира стари пирг за успињање до манастира, укупне висине од 106 метара, са балконом од дрвета са кога виси стара мрежа ( дар владара Нагоја Вашараве). Лево од пирга, уз западни зид, постоји један део старих висећих, дрвених мердевина. Ове старе, дрвене мердевине су 1922. замењене лучним степеништем у стени (са 200 степеница), које нас води у централни двор манастира. Скоро је реконструисано и постало лакше за узлажење. На десној страни од улаза, налази се још један стари балкон са дрвеном дизалицом (вризоном) и старом мрежом.
Преподобни Атанасије Метеорит (1302/3-1380), први настојатељ и ктитор манастира, један је од највећих подвижника и трезвеноумних отаца 14. века и утемељитељ општежитељног метеорског монаштва. Подвизавао се у малој келији са црквиштем посвећеним Богородици, која је сачувана, и налази се лево, пре главног улаза у манастир. Искушеник и су-ктитор преподобног Атанасија је био краљ Јован Урош Палеолог (1349/50 – 1422/3) који је по свештеном и ангелском постригу добио име Јоасаф.
Главна црква посвећена Преображењу Господњем почела је да се гради за време преподобног Атанасија, а завршена је за време игумана Јоасафа 1387/88. У наредним годинама, остао је познат епирски игуман, јеромонах Симеон, који се сматра трећим ктитором. Он је 1545. године саградио велики католикон Преображења, брод и припрату, преуредивши већ постојећи храм у свештени олтар, а побринуо се и за сјајан живопис (1552).
Храм Преображења је један од највеличанственијих и најсјајнијих храмова у Грчкој. Свештени олтар је потпуно осликан фрескама из 1483. године. Један је од најређих примера палеолого-македонског сликарства у Тесалији. Брод и припрата су украшени посебним фрескама критске технике 1552. године, насталим руком славног фрескописца Џорџија.
Данашњи позлаћен, дрвени иконостас храма је изграђен у две фазе. Троделни сегмент изнад двери и бочних врата, мајсторски је израђен „руком Јовановом“ године 1634/5. Међутим, највећи део иконостаса због пропадања старијих сегмената је реконструисан и употпуњен 1791. од стране мајстора Константина Линотопитиса и Косте Мецовитиса.
Током 16.века у манастиру Великог Метеора је функционисала Образовна школа и радионица за преписивање кодекса. Свештени манастир Великог Метеора је битан развој доживео и крајем 18. века за време игуманских дана музички веома образованог јеромонаха Партенија Орфидиса (†1807). Године 1789. је подигнута капела са једном просторијом, светим равноапостолима Константину и Јелени. Такође, постојећа капела Светог Претече, додатак на југоисточној страни главног храма Преображења, добила је данашњи изглед.
Североисточно од цркве се налази велелепна „Трпезарија отаца“, грађевина из 1557. године, дело преподобног игумана Симеона. На спољашњој, јужној страни трпезарије насликана је, руком Власија Цоцониса (2008), веома важна композиција: „Исус Христос, Цар славе“. На њој је претстављен Христос између двојице пророка и праведника из Старог Завета, док је ниже, у другој зони, изложен ред античких Грчких мудраца (песника, философа, реторичара), који су њиховом исконском речју припремили човечанство за долазак Месије Христа и за дело спасења људи.
Североисточно од трпезарије налази се стари старачки дом – болница манастира, грађевина из 1572. године. Реконструисана је на репрезентативан начин 1988. а данас функционише као музеј византијских и поствизантијских драгоцености и свештених сасуда са изврсним поставкама. На првом спрату (приземље) изложене су вредне иконе (14.-16. век), златом извезене плаштанице, свештене одежде и златом извезени прекривачи. Источна страна горњег спрата чува иконописачке слике са Новомученицима, које је иконописао Власије Цоцонис. Такође, изложени су и познати дрвени крстови (16 век) као и вредне оригиналне и старинске књиге. У главној просторији истог спрата изложена су веома важна историјска документа и украшени рукописи, пергаменти и папируси, веродостојне уметничке драгоцености, писане од 9. до 19. века. Збирка рукописних књига манастира Метеора се састоји од 668 кодекса.
На доњем спрату трпезарије постоји Музеј тока хеленске историје са важним, аутентичним поставкама и копијама драгоцености. Просторија функционише као архива реликвија али, у исто време, и као читаоница хеленске историје за домаће и стране посетиоце.
Уска галерија, која нас води до Лаографског Музеја, означена је као просторија „Народног (ратног) сликарства (1912-13 и 1940-41)“ и у њој су изложене аутентичне литографије Балканских ратова 1912-13 и Грчко-италијанског рата 1940-41, у боји.
У манастирском простору су такође сачувани и доступни за посету стара пекара – Огњиште манастира, са аутентичним предметима, обновљена остава и стара дуборезачка радионица.
