СВЕШТЕНИ МАНАСТИР СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ
На једној посебно импозантној и лепој гигантској стени јединственог облика, северозападно од Светог Стефана, промаља се манастир Свете Тројице, на висини од 535 метара.
Најстарији писани помен о деловању организованог манастира постоји у документу из 14. века (у наредби Симеона Уроша из 1362.). Према предању из средине 15. века, као ктитор манастира помиње се монах Дометије.
Са леве стране при самом уласку у манастир налази се једна интересантна капела, посвећена Светом Јовану Крститељу, која претставља једну урезану у стену ротонду (rotоnda= кружни храм). У складу са постојећим натписом, ова капела је претворена у мали храм и живописана је фрескама доброг квалитета 1682., о трошку јеромонаха Дамаскина, Јоне и Партенија.
Централна црква (католикон) манастира посвећена Светој Тројици налази се на северозападном делу стене. Подигнута је 1475/6. По питању архитектонског стила, храм је четворостубан, у облику крста са осмостраном куполом и накнадним, сводом наткривеним унутрашњим нартексом.
Фреске саме унутрашњости храма и Свештеног олтара су настале 1741. за време манастирског игумана Порфирија, руком рођене браће, иконописаца Антонија свештеника и Николаја. Сачувани су и делови старијег живописа. Године 1689. западно од главног храма је дограђен простран унутрашњи нартекс, са широким хемисферним кровом. Иконографско уређење је завршено 1692. руком Јована и Атанасија Ризоса.
