Скитови-Испосница-Метох

ПРВОБИТНИ ПЕЋИНСКИ АСКЕТИЗАМ.  Већ од 11. века после Христа, дошли су на Метеоре први подвижници. Стварајући у почетку мале просторе за молитву, такозвана молитвишта (гр. προσευχάδια), поред или унутар пећине, тј. њихове испоснице, ове трпељиве аскете и столпници су основали пустињски аскетизам на простору Метеора, што изазива дивљење свих према величини самоодрицања и чини овај простор светим местом.

У почетку, током 12. века, организован је скит Дупјани са „Богородичином црквом“ (Κυριακό της Παναγίας). Богољубиви столпници подвижници су се недељама и за велике празнике окупљали у цркви, односно, заједничком храму прослављања, где се налазила Богородица од Дупјана, мало изнад Кастракија, у југозападном делу камените шуме. У 16. веку се развио скит Метеор у коме је било подигнуто деветнаест малих манастира.

Током 14. и 15. века, аскете су почеле да се пењу на највише џиносвске стене, користећи као помоћно средство кочеве и конопце. Кроз векове, укупан број манастира и испосница се попео на четрдесет и два. Данас је у централном простору сачувано и у функцији шест манастира који имају организоване монашке заједнице и који су по редоследу: 1. Манастир Светог Стефана, 2. Манастир Свете Тројице, 3. Манасир Свете Варваре или Манастир Русану, 4. Манастир Светог Николе Анапавског, 5. Манастир Варлаам (Свих Светих), 5.Манастир Велики Метеор (Преображењски манастир).

Од старих манастира и испосница, данас су веродостојно обновљена четири. Ово се односи на Манастир Сретење ( метох манастира Великог Метеора), Манастир Светог Николе Бандовског и манастир Св. Антонија Бандовског (метоси манастира Свете Тројице).